Gradovi budućnosti - udobni, bezbedni i štedljivi

Gradovi budućnosti - udobni, bezbedni i štedljivi

arhitektura dizajn gradovi budućnosti projektovanje

J. Lazic
izvor

Moderni urbanizam iz dana u dan susreće se sa novim izazovima. Gradovi su danas dom polovini stanovništva na planeti, troše 60 odsto vode, beleže potrošnju dve trećine ukupno iskorišćenje energije na svetu i emituju 70 odsto štetnih gasova u atmosferu. Urbanizacija, klimatske i demografske promene primoravaju gradove da svoju infrastrukturu učine efikasnijom. Da li je to, zaista, moguće? Odgovor je potvrdan

Uz pomoć inovativnih tehnologija gradovi mogu da podignu kvalitet života svojih stanovnika, smanje troškove i zagađenje životne sredine – sve u isto vreme.
Siemensov novi Sektor za infrastrukturu i gradove nudi održive tehnologije za velike gradske centre i urbanu infrastrukturu širom sveta. Ovaj sektor nudi portfolio koji obuhvata integrisana rešenja za mobilnost, građevinske i bezbednosne sisteme, opremu za distribuciju električne energije, primenu pametnih mreža i niskonaponske i srednjonaponske proizvode.
Pa, krenimo redom.
Koje su osnovne komponente od kojih zavisi funkcionisanje grada kao celine i udobnog života njegovih stanovnika? Ima ih sedam i to su: mobilnost, energija, voda, zgrade, javna bezbednost, zdravstvena zaštita i finansije.

SAOBRAĆAJ "POD KONAC": Gužva u saobraćaju uvek je zgodan izgovor za kašnjenje na posao, ali, ruku na srce, svima nam zadaje glavobolju, bilo da se vozimo javnim prevozom ili gubimo vreme u svom autu. Pritom, za sve to vreme učestvujemo u emitovanju 20 odsto izduvnih gasova u atmosferu.
Kako mobilnost našeg društva nastavlja da raste, gradovi se iz dana u dan suočavaju sa ogromnim izazovima da obezbede integrisan, efikasan i svima dostupan saobraćaj. Često se vraćamo iz velikih gradova u inostranstvu egzaltirani činjenicom da na ulicama nema ni blizu automobila kao u Beogradu, a da je vožnja javnim prevozom prava milina. Nema gužve, nema čekanja i nema nervoze.
Optimalan protok saobraćaja postiže se upravo povezivanjem "privatnog" i javnog saobraćaja u jedan holistički koncept. Nemački grad Hale, na primer, iz minuta u minut pruža vozačima sveže podatke o saobraćaju, uključujući i parking mesta i vreme polaska i dolaska javnih vozila. Otkako je ovaj koncept saobraćaja zaživeo, više od 50 odsto vozača se, umesto svojim kolima, okrenulo vozilima javnog prevoza.
Osim uštede u vremenu, dobro iskoordinisan saobraćaj i te kako utiče i na troškove, ali i na emisiju izduvnih gasova u atmosferu. Tako Siemensovi hibridni autobusi koriste 30 odsto manje goriva od klasičnih, a najnovija vozila u metrou u Oslu, osim što troše 30 odsto manje energije od svojih prethodnika, mogu da se pohvale izuzetno laganom konstrukcijom i činjenicom da se 95 odsto materijala od koga su napravljeni može reciklirati. Efikasnost je postignuta i u međugradskom saobraćaju. Danas milioni ljudi svakodnevno putuju od grada do grada Desiro regionalnim vozovima, a za međugradske linije vozovi kao što je Velaro predstavljaju odličnu alternativu kolima i avionima. O tome koliko su efikasni, najbolje govori činjenica da četvrta generacija superbrzih vozova koristi 0,33 l goriva na 100 kilometara po putniku.

KAKO SIVE ZGRADE MOGU POSTATI ZELENE: Zaštitni znak gradova su svakako zgrade. Male, velike, monotone, šarene, zgrade troše čak 40 odsto energije na svetu i emituju 21 odsto štetnih gasova u atmosferu. Možda su baš zato one ključni igrači koji bi transformacijom mogli da stvore "zelene" i održive gradove. Rastuća populacija u gradovima, nažalost, diktira instant izgradnju, čiji su rezultat često nebezbedne zgrade, sa lošom instalacijom i bez adekvatne infrastrukture. Preduzimači o troškovima zgrade najčešće razmišljaju samo u okvirima troškova njene izgradnje, zanemarujući to koliko će ona koštati stanare, grad i prirodu tokom svog životnog veka. Korišćenjem "tehnologije pametnih zgrada" drastično se može redukovati emisija štetnih gasova u atmosferu, a "zelenim zgradama" potrebna je infrastruktura koja je pametno umrežena i koja nudi inovativne sisteme i rešenja.
Sistem The Siemens Total Building Solutions (TBS) integriše sve sisteme jedne zgrade: električne instalacije, zagrevanje, ventilaciju, pristup kontrolnim sistemima, osvetljenje, video-nadzor, alarm sistem, kao i sistem za detekciju požara i evakuaciju. Što su ove komponente pametnije umrežene i koordinisane, bolje će raditi zajedno, a to znači da će zgrada biti komfornija, bezbednija, fleksibilnija i efikasnija. Ne samo što upravljanje zgradom postaje lakše, pouzdanije i manje štetno po prirodu, već istovremeno smanjuje troškove.
Kineski paviljon sagrađen na izložbi "EXPO 2010" u Šangaju je savršen primer "zelene zgrade". U poređenju sa uobičajenim zgradama, ona štedi 25 odsto energije i čak 50 odsto procenta operativnih troškova.
Distribucija električne energije u zgradama, takođe, zahteva univerzalna rešenja, a najviše energije koju zgrada troši (oko 50 procenata) odlazi na njeno osvetljenje, naročito ako je reč o objektima koji imaju javnu namenu.
Da i globalni događaji koji imaju imperativ da zasene posetioce i one koji ih prate preko malih ekrana razmišljaju o uštedi energije i zaštiti životne sredine, najbolje pokazuje primer Svetskog prvenstva u fudbalu u Južnoj Africi. Svih šest fudbalskih stadiona bilo je osvetljeno uz pomoć inovativnog sistema za osvetljenje OSRAM, poznatog po tome da štedi energiju i novac i da aktivno doprinosi zaštiti životne sredine. Dakle, moguće je.
Čak i bolnice mogu biti "zelene". Pravi primer za to je Etianijum u Hajdelbergu, prva zelena bolnica u Nemačkoj. Koristeći Siemensova inovativna rešenja, ona ne samo da kombinuje najnovije tehnike u dijagnostičkoj proceduri i tretmanu svojih pacijenata već istovremeno ima održivo snabdevanje energijom. Inače, oko 40 odsto energije koju jedna bolnica troši vezano je za samu zgradu – to uključuje grejanje, ventilaciju, osvetljenje i druge tehničke sisteme. Korišćenjem MAGNETOM Essenza sistema nemačke bolnice štede čak 600 miliona evra kada su energetski troškovi u pitanju i preveniraju odlazak šest miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu.
Moderni i održivi gradovi zahtevaju i menadžment vodom. U eri kada se svakodnevno ističe da svetu preti nestašica vode za piće, neophodno je integrisati sistem pijaće, tehničke i otpadnih voda. SIMATIC process controllers and SIWA PLAN omogućavaju lakše operisanje i identifikovanje potencijalnog problema u snabdevanju vodom pre nego što do njega dođe. U Singapuru koji važi za "najzeleniji grad" Azije, na primer, sistem NEWater omogućava toliko složeno tretiranje otpadnih voda i njihovu transformaciju u vodu za piće. Slične rezultate postiže i Južna Kalifornija uz pomoć tehnologije za filtriranje MEMCOR.


ČUVANJE ENERGIJE ZA BUDUĆNOST: Ipak, u gradovima se sve vrti oko energije. Obezbeđivanje održivih izvora energije u gradovima pitanje je od krucijalnog značaja. Energetska bezbednost, njena prijemčivost i zaštita životne sredine moraju biti izbalansirani.
Zbog klimatskih promena i limitiranih fosilnih izvora energije, obnavljanje energetskih izvora je izuzetno važno. Voda, vetar i sunce su najpoznatiji i najvažniji obnovljivi izvori energije, a kako stvari stoje, 2020. godine više od pola investicija na svetu biće uloženo u tržište elektrana koje će ići u pravcu ekspanzije obnovljivih izvora energije.
Uz energiju najčešće ide i reč "ušteda". Odličan primer štednje energije je Berlin. Glavni grad Nemačke je zahvaljujući Siemensovom sistemu za menadžment energijom postigao znatnu uštedu troškova za energiju u 164 javne zgrade, što je rezultiralo godišnjom uštedom od 5,3 miliona evra i redukcijom emitovanja ugljen-dioksida za 25 odsto
Efikasno snabdevanje energijom gotovo je nezamislivo bez "pametnih mreža", odnosno smart gridova. Smart grid je tu da poveća automatizaciju distributivne električne mreže, da tu mrežu učini efikasnijom i fleksibilnijom i, što je najvažnije, da je – decentralizuje.
Inicijativa "Pametne mreže" (Smart Grids) ima trostruku misiju: prilagođavanje evropskih električnih mreža izazovima XXI veka, ispunjavanje očekivanja zajednice i stimulaciju slobodnog tržišta. Pokrenuta je 2004. godine angažovanjem 25 vodećih međunarodnih stručnjaka iz dvanaest zemalja Evropske unije. Nemačka u ovom radnom telu ima tri stručnjaka, od kojih je jedan iz Sektora za energiju kompanije Siemens.
Osnovna ideja smart grida je da se poveća automatizacija distributivne električne mreže, kao i da se ona učini efikasnijom i fleksibilnijom. Ključni deo ove smart grid inicijative podrazumeva decentralizaciju sistema kako bi se odgovorilo na istovremene potrebe malih potrošača. Jedna pametna mreža se istovremeno sastoji od kombinacije obnovljivih i standardnih izvora energije, potrošača i električnih vozila čije baterije se mogu koristiti za akumulaciju energije.
Smatra se da će mreže za prenos i distribuciju u budućnosti imati još važniju ulogu u lancu snabdevanja električnom energijom i zato se predlaže jedan sasvim nov pristup koji podrazumeva osavremenjivanje električne infrastrukture, zamenu ljudi operatera automatizovanim i kompjuterizovanim sistemima i jednu revoluciju u prenosu energije.

Plutajuće kuće

Plutajuće kuće

arhitektura Holandija kuća budućnosti Pieter Kromwijk plutajuće kuće projektovanje

Grupa arhitekata ozbiljno se bavi 'Noinom arhitekturom', onom koja sledeći vek vidi kao fantastično sci-fi pribežište s plutajućim avio lukama, plovećim gradovima i pokretnim naseljima. Holanđani već nude samoodržive domove na vodi i grade plutajuće gradske četvrti, a na Maldivima počinje gradnja vodenog kongresnog centra i uskoro plovećeg golf igrališta sa 18 rupa.

Ko još nije čuo za staroga Nou kome je Bog zapovedio da sagradi brod kojim će da spasi svoju porodicu  i sve životinje  od Velikog potopa? Za Holanđanje to nije samo poučna biblijska priča, nego sasvim izvesna stvarnost, a reč 'arka' njima ima poseban emocionalni naboj. Jer Holandija se većim delom nalazi ispod nivoa mora. Ukradena moru i neverovatnom ljudskom marljivošću oblikovana obala, u večnoj je opasnosti od poplava.

Ali ni nama ne gine potop, ako su u pravu stručnjaci poput nemačkog oceanografa Stefana Rahmstorfa koji unaučnom časopisu Environmental Research Letters londonskog Instituta za fiziku upozorava da najnovija satelitska merenja pokazuju porast nivoa mora od 3,2 milimetra godišnje. To je 60 posto više nego što se predviđalo samo pet godina ranije i više nego dovoljno da uzrokuje poplave, oluje i povišenu količinu soli u podzemnim vodama, ne samo u primorskim krajevima, nego i globalno. Zagađenje okoliša koje uzrokuje globalno zatopljenje i topljenje ledenjaka dolazi po svoje.

Projekt Noah u New Orleansu
 

 

 U Holandiji već sada ima blizo 10.000 domova na vodi i svake ih je godine sve više. Amsterdam je pun plutajućih domova i vikendica privezanih uz obale mnogobrojnih kanala, a u istočnom delu grada raste cela gradska četvrt IJburg na veštačkim otočićima, podignutima na jezeru IJ. Nešto slično ima i Rotterdam u staroj luci, a i Den Haag planira gradnju plutajuće četvrti. U južnom delu zemlje, u pokrajini Westland, tvrtka Water Studio 2015. započinje gradnju luksuznog stambenog plovećeg naselja sa 600 domova, prvi takav u Europi, u jednom od najstarijih potopljenih poldera.

Holandski arhitekt Pieter Kromwijk, ponudio je samostojeću, samoodrživu kuću na vodi, za koju tvrdi da može izdržati biblijski potop, a možete je seliti, čak menjati grad. Kuća u pokretu ionako je san savremenih urbanih nomada. U njoj današnji Noa može ugostiti samo kućne ljubimce, ali je prostrana dvokatnica dovoljna za četveročlanu obitelj, koja u njoj može preživeti i najgoru poplavu, bez priključka na struju i vodu. Ima malu okućnicu i balkone, a zidovi su posebno kombiniran sendvič od stiropora i poliuretana, sa savršenom toplinskom izolacijom, pa dok je vani tri stupnja Celzijusa, u kući je 18, a za dogreavanje je dovoljno upaliti koju sveću.

Ocean Flower projekt na Maldivima

 

 

 

 

Plutajući dom opskrbljen je uređajem za pročišćavanje vode dajući korisniku pitku i vodu za pranje, a prljava se također automatski čisti pre ispuštanja u okoliš. Sunčevi paneli daju dovoljno električne energije za grejanje vode, elektronske uređaje i kućanske aparate, a regulisanjem posebnih betonskih ploča u podrumu, podešavate savršenu ravnotežu. Cena joj je 250.000 eura, ali za kupovinu vodene građevinske parcele na kojoj će vezati svoj plutajući dom, Holanđanin mora da izdvoji i do 150.000 eura.

Prva serija Kromwijkovih plovećih kuća je rasprodana, kupuju ih Nemci i Belgijanci, a očekuje se odgovor iz Dubaija, gde bi trebale biti deo vodene arhitekture gigantskog projekta 'The World', gomile veštačkoih  otočića u obliku karte sveta.( izvor) 

GRADOVI U VODI

GRADOVI U VODI

arhutektura gradovi budućnosti gradovi u vodi projektovanje



Lilypad

Lilypad je naziv projekta Vincenta Callebauta koji predstavlja samoodrživi plutajući grad  predeviđen za slučaj  klimatskim promena.

 

Lilypad podseća na vodeni ljiljan, a njegova glavna odlika je svakako grad bez štetnih emisija. Kroz brojne tehnologije (sunce, vetar, plime, biomasa) vidljiva je vizija projekta koji ne samo da proizvodi svoju energiju već ima mogućnost da iskoristi ugljen-dioksid iz atmosfere i abosorbuje ga u svoju kožu od titan-dioksida.

 

Svaki od pretpostavljenih plutajućih gradova dizajniran je tako da može primiti oko 50,000 ljudi. Ljudskom rukom stvoren krajolik s mešovitim terenom kojeg stvaraju veštačka laguna i tri grebena stvaraju raznovrsni okoliš za svoje stanovnike. Lilypad je moguće postaviti  u blizini obale ili na sred okeana.

Gir, plutajući soliter

Zamišljen je kao obrnuti soliter koji se nalazi na dubini od 400 metara, sa ukupnom površinom od oko 212.000 kvadratnih metara. Planirano je da se brodovima dođe do jednog od njegova četiri krila, odakle se liftovima spušta ispod nivoa mora.

   





Podvodni soliter 7

Ove zgrade su osmišljene tako da se koriste kao okeanske istraživačke stanice, ali i mesta za život za oko 6.000 ljudi. Pored stanova, predviđeno je da se u njima nalazi veliki broj dodatnih objekata - bioskopi, fitnes klubovi, prostor za rekreaciju i bolnica. Dizajnirali su ga Holanđani.

 

Grad Sif

Ovaj grad se sastoji od nekoliko zasebnih objekata koji su povezani u celinu. Podeljen je na industrijski, energetski deo i kvart za proizvodnju hrane.



Subbiosfera

Predviđeno je da deo ovog samoodrživog grada pluta na površini okeana, dok bi njegov drugi deo bio u vodi. Namenjen je naučnim istraživanjima.



Vodene zgrade

Grupa arhitekata iz Malezije osmislila je samoodržive solitere koji stvaraju električnu energiju korišćenjem energije sunca, vetra i talasa. Predviđeno je da se na njima nalazi poljoprivredni sistem i šuma.