Minimum -ideja minimalizma

Minimum -ideja minimalizma

arhitektura Miloš Bobić minimalizam tekstovi

Miloš Bobić

Minimalizam nije isključivo estetsko određenje. On ima značenje otpora – borbi za pročišćenje i povratak duhovnim vrednostima


Jednom od najlepših fession slikovnica s kraja veka, Džon Pouson (Powson) predstavlja i objašnjava svoje shvatanje minimalizma. Filozofska podloga Pousonovog minimalizma locirana je u umetnosti Dalekog istoka. Po tom učenju je minimalna forma izraz "dobrovoljnog siromaštva", sadržanog u japanskoj reči "vabi". U zen filozofiji čovek izvorno ne poseduje ništa. Otuda sledi ideja da "siromašna umetnost" oslobađa više od materijalno bogate i prezasićene. Ona je bliže suštini ljudskog bića i zato ostavlja veći prostor za kontemplaciju, samospoznaju i razumevanje okruženja. Svedena i neagresivna forma štedi čula od fizičkih senzacija i omogućava čoveku viši stepen senzibilnosti prema prirodi, nefizičkim pojavama i izvornoj ekspresiji.

U istorijskom kontekstu kulture Zapada, za izvorište savremenog minimalizma najčešće se imenuju Šejkeri (Drhtavci) i etnografija skandinavskih naroda. Zajedničke karakteristike predmetnog sveta ovih kultura su racionalni oblici, jednostavna funkcionalna rešenja, dosledna primena materijala i logika konstruisanja, iz kojih i proizilazi njihova ukupna estetika. Iste karakteristike imaju i dela minimalista nove generacije. Oni su takođe i predstavnici kulminacione faze shvatanja estetike u modernoj arhitekturi, koju započinje Losov esej protiv dekoracije iz 1908. godine. Tim dalekim poborničkim gestom otvoren je put dvostrukog govora modernog oblika – fizičkom pojavnošću i asocijativnom (čulnom) ekspresivnošću. Korene savremene minimalističke filozofije otkrivaju radovi Sol Le Vita (LeWitt), i objekti arhitekata Misa van der Roea (Rohe) i Luisa Kana (Kahn) i vizuelnog umetnika Donalda Džada (Judd). Misovu metaforu "Manje je više" zamenilo je traženje istine u svedenosti. Nulti izraz (Zero image) postao je ideal ali su s njim i disanovski standardi složenosti značenja oblika porasli. Minimalizam je prostorni haiku. To je prostorni jezik svedene sintakse, sazdane od rafiniranih metafora. Oštrina primarnih elemenata: linija, ivica, površina na jednoj strani i suptilnost tekstura i boja na drugoj, lišeni kompleksnih prožimanja, grade ekspresiju fluidnog prostora oslobođenog dodatnih znakova i potrebe za dopunjavanjem.

IZ JEDNOG KOMADA:

Pousonova knjiga nije ni prva ni poslednja oda najprominentnijem trendu devedesetih. Minimalizam je najviše eksploatisan fenomen decenije. Pored toga da proističe iz moderne tradicije ovog veka, paradoksalno, on u svojoj zreloj fazi neposredni i najsnažniji podstrek dobija direktno iz kulture mode. To se ogleda koliko u formiranim stilovima života i kulturi stanovanja toliko i neposredno – radovima uključenim u lanac marketinga velikih modnih koncerna. Od programskih načela do oblikovanja enterijera prodavnica. Pousonov radni i kreativni opus čine dve vile i veliki broj enterijera galerija, modnih butika, stanova umetnika i galerista. U njemu nema velikih objekata. Već sama veličina i tipologija programa, kao i klijentela za koju radi upućuju na usku povezanost njegovog shvatanja sa savremenim vizuelnim umetnostima. Njegove radove karakterišu perfekcionistički konstruisani i izvedeni predmeti, najčešće iz jednog komada materijala, bilo da se radi o drvetu, kamenu ili betonu. Belina zidova prostora koji "teče" je fon kojim se ekspresivna snaga predmeta pojačava. Londonskim enterijerima galerija, dizajnom nameštaja za italijanski B&B i uređenjem njujorških i tokijskih prodavnica Kalvin Klajn, Pouson je zauzeo mesto jednog od rodonačelnika pokreta novog minimalizma, ali je najčešće i optuživan kao vinovnik degradacije arhitekture devedesetih. Smatra se da su njegovi radovi i ukupan, konzistentan opus izvršili suviše velik uticaj na shvatanje arhitektonske estetike i modernog na kraju veka. Stilsko jedinstvo deluje sasvim jeretički u vreme ludila slobodnog izraza.

Minimalizam je i kulminaciona faza veka umetnosti u sporu sa stvarnošću. Svi progresivni pokreti veka na izmaku bili su usmereni ka oponiranju kulturi konzumacije. U tom kontekstu minimalizam nije isključivo estetsko određenje. On ima značenje otpora – borbi za pročišćenje i povratak duhovnim vrednostima. Tako gledan minimalizam sve više se ukazuje i kao politička pozicija – način mišljenja generacija dizajnera, bez obzira da li je reč o modi, nakitu, arhitekturi, nameštaju ili kulinarstvu. Jedna od najsnažnijih uporišnih tačaka ovog političkog opredeljenja jeste ekološka odgovornost – smanjenje količine iskorišćenog i "zaposlenog" materijala, izvornost estetike istinitog i svedeni jezik koji odgovara dobu obeleženom elektronskim komunikacijama. Čini se neizbežnim da decenijama duga borba protiv zagađenja čovekove okoline, bilo da je reč o otpadu, oblicima životne sredine ili jeziku, u svakoj svojoj fazi izvrši uticaj i na vizuelne umetnosti. Priroda u kojoj živimo nije savršena ali je dorečena. Zadatak oblikovanja je da preostalom prirodnom redu omogući opstanak u sklopu novih tvorevina, ako već ne može da ga popravi. Taj novi kreativni senzibilitet nosi klicu izvornosti iz koje ponovo može nastati oblik. U rečenom kulturnom kontekstu prostorni minimalizam ima značajnu ikoničku vrednost. On je postao znak prepoznavanja koji obezbeđuje auru samokontrole i angažovanog shvatanja sveta.

Od hi-tech ka super-tech 

            

Sedamdesete godine časopis "Architectural Design" je prvi put publikovao radove porodične manufakture Vendi i Norman Foster i konstruktora Antonija Hanta. U to vreme njihov najveći naručilac bila je firma Olsen Lines, a program – lučka skladišta, terminali i servisi. U međuvremenu se o Olsen Linesu nije čulo, a Foster Associates postao je jedna od najmoćnijih hi-tech korporacija. Biro je smešten na obali Temze i realizuje velike, prestižne i skupe projekte među kojima Indo-China banku u Hongkongu, rekonstrukciju Rijksdaga u Berlinu i mnoge druge.
Biografija samog Fostera otkriva korene njegove orijentacije i načina mišljenja: pasionirani pilot, poput Korbizjea fasciniran mašinama koje su mu ujedno funkcionalni, konstruktivni i estetski ideal. U istorijskoj optici uočava se gotovo direktno oslanjanje na tradiciju engleske industrijske arhitekture koliko i na preteče hi-teć arhitekture, oličene Pakstonovom Kristalnom palatom, izgrađenoj za Svetsku izložbu u Londonu, 1851. godine. Ovu tradiciju nastavlja Sovjetska avangarda, redukcionizam Mis fan der Roea, mašinske strukture Z. Pruvea i najzad radovi arhitekata hi-tech orijentacije. Među njima Foster zauzima poziciju gurua.
Fosterov Stensted aerodrom u Londonu izgrađen je početkom devedesetih. Iako se smatra pretečom nove generacije aerodroma, koju odlikuje sažimanje svih funkcija pod jednim krovom (esplanade, holovi, gejtovi i servisi), on zapravo obnavlja ideju "meke arhitekture" (soft architecture) koja je dominirala na EXPO ‘70, u Osaki. Osnovni ciljevi koncepta su dinamična adaptacija podsistema prema potrebama, racionalizacija površina i visok komfor putnika. Posledica ja radikalna promena prostorne strukture koju karakterišu veličina, kompaktne trase infrastrukture i velika prostorna, tehnološka i tehnička fleksibilnost. Krov je polje ispod koga su položeni svi glavni vodovi i razvedena mreža aerodromskih instalacija, što omogućava laku transformaciju prostora bez ometanja radnih procesa. Na aerodromu u Hongkongu, otvorenom 1998. godine, Foster razvija isti koncept, ali je likovna pretenzija izraženija. Kao i nekoliko drugih njegovih projekata iz poslednje decenije, realizovan je nekoliko nedelja pre roka, a ulaganje je za tri odsto manje od planiranog. Razlike između ove dve građevine predstavljaju kako liniju razvoja tako i promenu radne filozofije hi-techa.

Dok je prvobitno podrazumevao građevine u čeliku sa estetikom industrijske arhitekture, kakvi su na primer Fosterov projekt za Wiliis, Faber & Dumas u Ipsviču (1975) i londonski Loyds, Rodžersa (1982), hi-tech je vremenom dobio novi smisao. Od uže određenosti na građevine čija se tektonika bazira na livenom gvožđu, čeliku, lakim i recikliranim legurama, staklu i plastici, proizvedenim i ugrađenim sa preciznošću automobilske industrije, stiglo se do total inženjeringa koji pored rečenih ima još tri karakteristike: a) trajnost, b) brzu realizaciju i c) ponašanje u okviru planiranog budžeta. Značaj ovih aspekata proističe iz lošeg iskustva investitora sa realizacijom velikih projekata, a čije su posledice neprocenjiva finansijska šteta. I pored utopijskih ideja o pokretnim gradovima i mobilnoj arhitekturi, zgrade još uvek imaju vrednost nekretnine.


AUTOMATIZACIJA:

Iz današnje tačke gledišta hi-tech je određen paradoksom anahrono-progresivnog načela. Dok su, na jednoj strani, njegovi radni principi bliži načelima funkcionalizma nego ideologiji postmoderne kulture koja zastupa kreativnu slobodu, istovremeno promoviše kreativno korišćenje automatizacije. Fantastična scenografija stripova Flaš Gordon i Zagor, kao i utopija sovjetskih konstruktivista dobili su u hi-tech arhitekturi operativni backup.

Savremeni produkti hi-techa mogu se staviti u isti red sa produktima industrijskog dizajna. Njih karakterišu visok standard izrade, industrijski proizvedene komponente, suva montaža elemenata i paleta boja koje je nemoguće ostvariti u bilo kom postupku van industrijske hale. Serija je najznačajnija, ako ne i jedina razlika između industrijskih dizajn produkata i produkta hi-tech arhitekture. Dok je serijska proizvodnja celog objekta suština idustrijskog dizajna, hi-tech arhitektura nastaje na serijski proizvedenim komponenatama: elementi konstrukcije, komunikacije, oprema i delovi enterijera. Najznačajnije zajedničke osobine dve discipline su radna filozofija i laboratorijski proces rada – rešenja se eksperimentalno proveravaju, proizvodnji prethodi izrada nultih serija i prototipova i najzad sama proizvodnja komponenata obavlja se daleko od mesta ugradnje. U tom pogledu visoko razvijeni hi-tech dostigao je ostvarenje kontinualno održavanog ideala arhitekture dvadesetog veka – kuća proizvedena u fabrici.

Na kraju milenijuma Foster zaokružuje vlastiti ciklus. Jedan od najvećih proizvođača boja za građevinarstvo – Sikens, pod njegovim imenom promoviše New Colors for a New Century. Velike zvezde, kako glumci i sportisti, tako i arhitekti licence prodaju za visoke sume. Cantona pije liptonice, Agasi oblači nike. U zenitu karijere, izgrađene na saradnji sa industrijom, Foster promoviše njene produkte za sledeći vek. Arhitektura još nije postala modni žanr, ali uz sklapanje pakta sa okruženjem postaje gotovo neizbežan interface medijske promocije.

izvor

MINIMALISTIČKI STIL

MINIMALISTIČKI STIL

arhitektura dizajn gradnja kuća minimalizam vila

Dizajner zna da je dostigao savršenstvo, ne kada nema šta da se doda, već kada nema šta da se oduzme“ - Antoine de Saint Exupéry

Minimalizam kao pokret nastao je 150-ih godina koji teži da postigne maksimalni kompozicioni i estetski efekti najmanjom mogućom upotrebom primarnih elemenata arhitektonske kompozicije i materijala postižu (linije, ivica, površina i sl.) i suptilne teksture i boje. Nastavak je i proizvod modernističkog i ranijih stilova, kao što su počeci pokreta arts end krafts. 

Moto arhitekte Ludwig Mies van der Rohe-a „manje je više“, sadrži estetsku suštinu pokreta,

 

Ekstremna jednostavnost po pravilu je kombinovana  sa funkcionalnošću, što  minimalizam rasterećuje nepotrebne dekorativnosti. Dekorativnost se postiže  igrom geometrijskih figura i  svetlosti. 

 

Minimalistički dizajn koristi elemente industrijskog i ultra modernog stila (lampe, peći, stepeništa i dr.), svedene i ravne komponente (kao što su zidovi ili stepenice), ravne krovove, kao i velike prozore koji propuštaju puno sunčeve svetlosti. Moderna minimalistička arhitektura sa uklonjenim nepotrebnim unutrašnjim zidovima, možda je dovela do popularnosti stila otvorenog unutrašnjeg prostora, bez zidova između kuhinje i dnevne sobe.

 

KORENI
Minimalisticka arhitektura, umetnost i dizajn su nastale kao proizvod raznih uticaja, a u evropsku kulturu dosla je tek pre nekoliko stotina godina. Savremeni minimalizam ima 4 razlicite polazne osnove, a to su:
1. Japanski uticaj (Daleki Istok), zen umetnost
2. Islamski uticaj (Bliski Istok), orijentalna umetnost
3. Ruski stil (Konstruktivizam)
4. Skandinavski stil (Ikea design)

1. JAPANSKI UTICAJ
U Japanu High Tech metropole imaju extremno male stambene prostore koji su uredjeni tako da isticu tradicionalne vrednosti u savremenom nacinu zivota. Japanska umetnost je nastala na ostrvima Istocne Azije sa sirenjem Budizma u 6. veku. Budizam je imao veliki uticaj na Aziju, pa je postao izvoriste novog shvatanja dizajna koje karakterise upotreba geometrije u vidu oblika i struktura, u naravno i duhovnije znacenje koje ima simbolicku notu. Jednostavnost koja je prozeta verom u prolaznost bogatstva i ravnodusnoscu prema materijalnom, bila je pogodan teren za razlicite umetnicke forme koje su zasnovane na minimalistickom dizajnu. Tako, japanski enterijeri nikada nisu bili pretrpani namestajem. Ormari su radjeni sa pokretnim kliznim panoima umesto vrata, a prostorijama su dominirali niski stocic i praznina prostora.Umesto kreveta za spavanje su koriscene prostirke za pod, koje su sluzile i za sedenje.Japanski gradovi i eneterijeri odisu funkcionalnoscu kojom dominiraju geometrijske linije i vesta igra praznine i punoce.

2. ISLAMSKI UTICAJ
Drugi izvor inspiracije za minimalisticki dizajn je islam i njegovi geometrijski motivi. I do danas islamski umetnici i njihova filozofija pustinjske jednostavnosti deluju veoma inspirisuce na arhitekte. Najjaci podsticaj minimalizmu je dao XX vek, kada kubizam pokusava da prodre ispod nesavrsene povrsine i da pronadje cistu geometriju u osnovi svakog oblika u prirodi.Dizajn se svodi na elementarne geometrijske oblike obojene osnovnim bojama, ciji je zadatak da ne podsecaju na realnost.
Savremeni evropski minimalizam, pokret je koji minimalnom kolicinom povrsina, obojenih u osnovne i veoma cesto ahromatske boje, docarava sustinu sveta.
De Stijl predlaze suzavanje palete dopustenih boja na elementarne: crvenu, zutu, plavu, crnu, belu i sivu, odbacuje krive linije i insistira na bozanskoj pravoj liniji. Umetnici se dive matematici i neoplatonizmu.Pokret izbacuje na trziste i predmete kao sto je pomalo neudobna, ali graciozna i savrsena plava, crvena stolica iz 1917.godine, koju je dizanirao Gerit Ritvild. Ovaj pokret je uticao i na druge autore i pokrete kao sto je Bauhaus, koristeci metalne konstrukcije, beton i staklene povrsine.

3. RUSKI UTICAJ
Sovjetski Savez usvaja minimalizam kao nacionalnu strategiju kao i moto Ludviga Misa van der Roea: Manje je vise! Dolazi do brze industrijalizacije i pokusava se osmisliti stil koji ce siroke narodne mase razumeti,koji ce biti uniforman i izjednaciti sve gradjane socijalisticke imperije.Slavi se i uzivanje u asketskom nacinu zivota i odricanje od nepotrebnih materijalnih ukrasa, cipki...Posle 2. svetskog rata, arhitekte daju novi zamah ovom pravcu,a funkcionalizmom i igrom geometrijskih oblika isticu se slavni Le Korbizje, Oskar Nimajer kao tvorac Brazilije ili Erne Goldfinger.
Tako se razvija najznacajniji izdanak minimalizma tzv. brutalizam, koji insistira na koriscenju sirovog betona, bez krecenja, malterisanja, ukrasa... Na primer, tokom 70-tih godina XX veka minimalisticki design, podstaknut sve vecim napretkom nauke, postaje ponovo lep.

4. SKANDINAVSKI UTICAJ
Narodi skandinavskog porekla nikada nisu imali previse sluha i ljubavi za sarenis i pretpanost detaljima, tako da danas pored Nemaca i Holandjana prednjace u minimalistickom dizajnu. Najpoznatiji promoter ovog stila je svedska kompanija Ikea. Ovaj stili minimalizma je bio i ostao stil radnicke klase industrijskog zamaha, ma koliko on izasao iz glava intelektualaca i ma koliko osobe koje imaju sklonosti ka minimalistickim enterijerima bile sofisticiranog duha. Za ovaj stil uredjenja treba biti dovoljno jak jer on ne prija bas svakome. Najekstemniji minimalisti ostaju verni ne samo cistim oblicima i bojama, vec i praznini. Oni nece pretrpavati prostor ni namestajem ni ukrasima ni detaljima, vec ce dozvoliti da do izrazaja dodje prazan prostor.Tako da ce raci vise sa manje, i to podnositi u prostori(ja)ma
izvor

House Pool Deck Design

PRIVATNA  KUĆA U BELGIJI

 

 

 

Projekat studia Pascal François arhitekata u Aalstu, Belgija.Privatna kuća ima minimalistički izgled eksterijera i interijera, a unutrašnjost je ispunjen svjetlom, zrakom i tišinom. Ovdje vlada mir i spokoj, i nudi predivan pogled na vrt.

izvor