Podzemna vinska kraljevstva Moldavije

Moldavija je stešnjena između Ukrajine i Rumunije, između velikih i važnih komšija, avionom sat i po udaljena od Beča, od Budimpešte još i manje. Moldavija je i država kojoj postoji jedna potpuno odmetnuta pokrajina ( prorusko Pridnjestrovlje ) i druga, poluodmetnuta( Gagauzija u kojoj živi narod turskog etničkog porekla ali pravoslavne veroispovesti. ). Na kraju, ili početku, Moldavija je najsiromašnija zemlja Evrope, gurnuta na marginu i kontinenta i zbivanja. Moldavija je zaboravljena zemlja. Kad se pojavi u medijima, uglavnom je to na stranicama crne kronike zbog prostitucije, trgovine ljudima ili, jednako strašno, organima. Nezavisna je država od 1991., otkada se raspao Sovjetski Savez. U Moldaviji se govori rumunski i ruski, potonji nešto manje, ali su natpisi gotovo svagde dvojezični premda ruski više nije službeni jezik

Nastavak drevne tradicije

Moldavija ima idealne uslove za uzgoj vinove loze. Nalazi se na istoj geografskoj širini kao i francuska pokrajina Burgundija, koja je čuvena po proizvodnji vina, te ima blagu klimu koja omogućava da plodno tlo uvek bude dovoljno toplo. U ovim je krajevima proizvodnja vina započela još u četvrtom veku pr. n. e., kad su grčki trgovci doneli vinovu lozu. U narednim vekovima zemlju su osvajali Goti, Huni i razni feudalni gospodari, no tradicija proizvodnje vina ipak se nastavila.

Od 16. do 18. veka zemlja je bila pod vlašću Otomanskog Carstva, a Turci su se iz verskih razloga protivili proizvodnji vina. Međutim, u 19. veku zemlja je potpala pod Rusiju, a ruski su carevi zdušno poticali razvoj vinarstva. Oni su iz Francuske uvozili razne sorte vinove loze koje su dobro uspevale na ovim područjima. Nakon Drugog svetskog rata Moldavija je postala deo Sovjetskog Saveza, koji je zaslužan za sistematsku modernizaciju vinarstva. Moldavija je postala najistaknutija vinogradarska i voćarska regija u čitavom Sovjetskom Savezu. Sovjeti su prvi došli na ideju da bi se ovdašnje podzemne tunele moglo pretvoriti u izvrstan vinski podrum.

Podzemna vinska kraljevstva

U Moldaviji je oko 29 poznatijih vinarija, a grožđe se uzgaja na 142 hiljada hektara. Vinskih podruma ima nekoliko, ali dva su najpoznatija i udaljena od Kišinjeva dvadesetak minuta. Cricova je poznatiji i manji podrum ( 120 kilometara podzemnih prolaza iz 15. veka i 1,25 milijuna boca retkih vina, Milestii Mici veći ( ukupno ima 220 kilometara, ali se za potrebe vinarije koristi 55 tunela) i to rekorderski jer je u njemu uskladišteno više od milijun i po vinskih buteljki. U današnje vreme gotovo polovina celokupnog izvoza ove zemlje odnosi se na vino, a čak 25% društvenog proizvoda dolazi od proizvodnje vina, te se godišnje izveze preko 67 miliona boca. Milestii Mici je svrstan u deset najboljih podruma vina.

Milestii Mici

Vinski znalci sigurno poznaju moldovske adute, Moldavski chardonnay, Negru de Purcari, sivi pinot, mirisavi traminac, cabernet souvignon, merlot i druge. Najskuplju buteljku od tri hiljade dolara kupio je Steven Seagal kada je bio u poseti podrumu, engleska kraljica pije crno vino Negru de Purcari.

Ta su vina dugo bila prisutna samo na ruskom tržištu, a ona najbolja su zadovoljavala nepca ruskih monarha na čijem su dvoru uvek bila prisutna. Tu se ništa nije promenilo. Predsednik Putin je pedeseti rođendan slavio je u vinariji Cricova. S padom gvozdene zavese i s modernizacijom postrojenja, moldovska vina sve su bliža probijanju na zapadno tržište. To je izvesno zbog iznimne kvalitete, niske cene i egzotičnog porekla. Vinogradi su razbacani po celoj zemlji, ali većina vinarija nalazi se u okolici Kišinjeva. Najpoznatije su Milestii Mici i Cricova.

Dovoljno je reći da je vinarija Milestii Mici zauzela mesto u Guinnesovoj knjizi rekorda kao ponosna vlasnica najveće kolekcije vina na svetu s čak dva miliona buteljki! Vina su pohranjena u podzemnim tunelima dugim 200 km, od čega je, zasad, u upotrebi četvrtina. U tunele, koji su nekad bili rudnici vapnenca koji je poslužio za izgradnju Kišinjeva, ulazi se vozilom. U podzemnom gradu lako se katkad izgube i vodiči. Srećom, pomažu prikladno nazvane podzemne ulice: rizling, traminac, sivi pinot kao i one nazvane po lokalnim sortama i kombinacijama sorti: codru, purpuiu negru, feteasca negra i slično. Temperatura je stalna, između 12 i 14°C, a vlažnost je između 96% i 98%, što su najbolji uslovi za očuvanje vina.

Milestii Mici

Razgledavanje traje sat vremena, a završava u restoranu koji se također nalazi pod zemljom. Naravno, pre restorana, posetioci probaju mlada vina. Kada se posećuje deo tunela s kolekcijama, dopušten je ulazak u tajnu prostoriju koja je zakamuflirana pokretnim vratima s policama vina. Tamo se čuvaju najdragocjenija vina iz kolekcije čije cene dosežu hiljade eura po buteljki.
U tunelima se nalaze i izvori vode od kojih su neki pretvoreni u fontane. Iza jedne fontane blešte crvena, žuta i plava - moldovske nacionalne boje sa zastave.

Poseta podzemnom gradu

( pored glavnog grada Kišinjeva, Cricova)

Na glavnom ulazu se nalazi kula koja je deo zdanja isklesanog u vapnenačkoj steni. To zdanje podseća na tipičnu alpsku kuću. Nedaleko od glavnog ulaza nalazi se početak tunela koji je iznenađujuće velik. U njemu se lako mogu mimoići dva kamiona.

Automobilom se ulazi u taj podzemni labirint sa mnoštvo zavoja. Bez vodiča mogli bi se izgubiti.

Vapnenac koji je nekada ovde iskopan upotrijebljen je za gradnju raznih objekata u Kišinjevu Vapnenac je izvrstan građevinski materijal jer omogućava dobru toplinsku i zvučnu izolaciju.

Na dubini od oko 70 metara svetlost u tunelu postaje sve slabija, tako da u polumraku vlada pomalo sablasna atmosfera. U tunelima je malo radnika, ( ukupno 300 ) Pošto je prilično hladno, oni su tokom cele godine toplo odeveni.

Bačve od hrastovine, koriste se za proizvodnju običnih vina, dok se u manjim, metalnim, proizvodi penušavac. Boca su nakošene pod uglom od 30 stepeni, s grlićem okrenutim prema dole. Kad se boca nakosi pod tim uglom talog se nakupi na čepu. Nakon toga čep se mora zalediti. Tada ga se lako može izvaditi zajedno s talogom, a bocu poslednji put začepiti.

U jednoj od prostorija na pohranjuju se buteljke vina vrhunske kvalitete. Tu je pohranjeno preko milion buteljki vrhunskih vina. Gotovo sve evropske zemlje, koje se bave proizvodnjom vina, pohranile su neka od svojih najboljih vina u ovom podzemnom trezoru. Najstarije vino potiče iz Jeruzalema, proizvedeno je 1902, a bilo je namenjeno za židovsku proslavu Pashe. Jednom je za tu butelju ponuđeno 90 000 eura. Ponuda je odbijena. To se vino smatra neprocenjivo vrednim.

U trezoru buteljke vina leže na policama u potpunom mraku. Svetlo se upali samo na nekoliko minuta, kad dođe neka grupa turista.

U tunelu se nalaze i prostorije za degustaciju vina. Najveća se zove Predsednička dvorana za bankete. U njoj se nalaze dugačak sto i stolice od hrastovine. Za tim stolom može sedeti 65 ljudi. U vreme Sovjetskog Saveza u toj su se prostoriji održavali banketi za državne zvanice. U današnje vreme u toj se raskošno osvetljenoj i živopisnoj dvorani još uvek održavaju sastanci državnih zvaničnika.

Dvorana Casa Mare može primiti 15 gostiju, a uređena je u tradicionalnom moldavskom stilu. U dvorani nazvanoj Dno Sarmatskog mora nalazi se okrugli stol za 10 osoba koje tu mogu uživati u vinu i jelu. Posebno je zanimljiv strop te prostorije. U davnoj prošlosti ta je prostorija bila podvodna pećina i u njoj se još uvek jasno vide okamine školjaka i drugih morskih organizama. Čitavo područje današnje Moldavije nekada je bilo dno Sarmatskog mora.

Stabla hrasta iz obližnjih šuma korištena su za izradu nameštaja u svim tim prostorijama, uključujući i svečanu dvoranu Jurija Gagarina. Taj je slavni astronaut bio u poseti Cricovi 1966. U pismu zahvale napisao je da će ovde ‘čak i najizbirljiviji stručnjak pronaći vino po svom ukusu’.

U vreme Sovjetskog Saveza pjenušavci su se zvali ruski šampanjac. Malo je ljudi znalo da to vino potiče iz Moldavije. Danas se pjenušavci prodaju pod zaštićenim imenom Cricova ( crveni i beli).

iz izvora

Cabernet

Kvalitetno suvo crveno vino, proizvedeno od grožđa visokog kvaliteta sorte Kaberne-Sovinjon,. Vino se odlikuje harmoničnim bukeom sa aromom zrelih jagoda, badema i ljubičice, sa pažljivo izbalansiranim ukusima suvih šljiva, zrelih višanja i začina.

Alc. min. 12%
0,7 L

Cabernet

Merlot

Kvalitetno suvo crveno vino, proizvedeno od grožđa visokog kvaliteta sorte Merlo, odgajanog u centralnim i južnim regionima Moldavije.

Ističe se bogatim i izraženim bukeom sa aromom zrelih jagoda, kafe i čokolade, sa blagim, baršunastim, izbalansiranim ukusima suvih šljiva, vanile i začina.

Alc. min. 13%
0,7 L

Chardonnay

Kvalitetno suvo belo vino, proizvedeno od grožđa visokog kvaliteta sorte Šardne, odgajanog u centralnim i južnim regionima Moldavije.

Ovo je harmonično vino je svetle boje slame, sa zlatnim odsjajem, i ističe se čistim i bogatim bukeom sa nežnim cvetnim notama, gde preovladava aroma ruže. Osvežavajućeg, punog ukusa, sa karakterističnim notama badema i meda.

Alc. min. 12%
0,7 L