Velika zabrinutost koja vlada kod ljudi koji obnavljaju stare objekte je da li će novo stepenište izgledati kao da ne pripada tom objektu. Bez obzira da li ste se izabrali za tradicionalno ili savremeno stepenište, ono mora biti u saglasnosti sa arhitekturom objekta i dizajnom enterijera i ne sme izgledati kao da mu tu nije mesto.
Novo stepenište u starim objektima može izgledati divno ukoliko je ono vešto projektovana i izgrađeno sa istom pažnjom i posvećenošću detaljima koji su stari majstori imali. Ukoliko je na pravi način izvedeno, stepenište će pružiti novi život objektu i ulepšati njegov enterijer.
Prilikom obnove starih objekata, empatični pristup projektovanju novih stepeništa mora biti preduzet, bez obzira da li se radi o tradicionalnim ili savremenim materijalima, radi besprekorne kohezije između starog i novog.
Novo stepenište ne mora biti upadljivo, ili čak ni novo. Gazišta i rukohvati mogu biti napravljeni tako da deluju starije nego što jesu korišćenjem različitih vrsta tretmana, čak i do tačke kada se u potpunosti uklope sa starim drvetom. Korišćenjem starih kovačkih veština spojenih sa modernom tehnologijom, vešt bravar može stvoriti patinu koja se stvara godinama na metalnim balustradama, ogradama ili rukohvatima.
Arhitektonski projekti starijih objekata retko postoje i statički proračuni su obično potrebni pre bilo kojih radova. Noseći zidovi i konstruktivni elementi moraju biti identifikovani, a stanje konstrukcije od opeke ili drveta mora biti provereno pre postavljanja bilo čega u nju. Pametni dizajn veza između postojećih i novih konstruktivnih elemenata je od ključnog značaja za uspešnu integraciju novog stepeništa u objekat.
Veliki projekat renoviranja starih objekata može predstavljati izazov za arhitekte i građevinske inženjere koji moraju da vode računa o konstrukciji i funkciji ovih objekata. Uprkos tome, u pogledu dostupnih stilova stepeništa, renomirani proizvođači stepeništa će uvek biti najbolje rešenje. ž
Najbolji način projektovanja novih stepeništa nije ono koje se zasniva na postojećim oblicima i materijalima dostupnim na lageru, već sa praznim papirom i projektovanjem na način koji odaje poštu dizajnu enterijera i funkciji koje to stepenište treba da ispoštuje. Materijali koji su odabrani bi trebali da ogovaraju objektu i preferencijama investitora, tako da krajnji rezultat bude ono što je i projektom predviđeno.
U zavisnosti od vrste objekta i konstrukcije, kao i prepreka koje treba prevazići, neki stilovi stepenica su ipak bolji od drugih:
Uvojite ili lebdeće stepenice imaju spojeve samo na vrhu i u podnožju stepeništa, i one su najbolji izbor za prostore u kojima zidovi moraju biti izbegavani, ukoliko to naravno prostor dozvoljava.
Čak i ako zidovi nisu noseći, ili su neadekvatni, konzolno stepenište može biti postavljeno. Često se projektuju, proizvode i postavljaju konzolne stepenice za stare objekte koristeći skrivene noseće sisteme, koji se postavljaju bez ugrožavanja zida na kojem su fiksirani.
Spiralno stepenište, definisano sa centralnim stubom, može biti dobro rešenje za skučene prostore, ali imajte na umu da jeftinije kružno stepenište iz kataloga može biti neudobno za korišćenje, iako je jeftinije. Preporučljivo je da svako ko misli da je ograničen samo na kružna stepeništa popriča sa renomiranim proizvođačem stepeništa, kako bi istražio i druge opcije.
Proširena stambenih prostora, uključujući i ona savremene prirode, su česta pojava prilikom renoviranja starijih objekata. Mnoge zgrade, kao što su kolibe, ambari i mlinovi, na primer, često nemaju stambeni prostor potreban za današnje životne uslove.
Mera dobrog projekta stepeništa je u korišćenju kvalitetnih materijala koji stvaraju vezi između dva stila gradnje, povezujući fizički i estetski nivoe i kombinovajući savremeni sa tradicionalnim stilom gradnje. Na isti način na koji može vredan antikvitet odlično da stoji pored savremenih komada - ključ uspeha je u kvalitetu izrade i njihovog odnosa.
Građevinski propisi i norme i dalje važe i trebaju se uzeti u obzir prilikom renoviranja. Postoje mnogo slučajeva u kojima postojeća stepeništa/balustrade u starijim objektima ne odgovaraju savremenim građevinskim propisima.
Na primer, stepeništa u starim kućama ili vikendicama mogu biti veoma uska ili strma po današnjim standardima gradnje i zamensko stepenište u ovim slučajevima moraju biti u skladu sa trenutnim propisima, ukoliko to prostor dozvoljava.
Stariji dizajn klasičnih metalnih ograda koje sadrže komplikovane otvorene pužasto izrađene radove mogu imati praznine više od 100 milimetara - što sada nije dozvoljeno po savremenim građevinskim propisima koji zabranjuju praznine veće od 100 milimetara. Stepenište sa otvorenim pužastim dizajnom je i dalje moguće očuvati, ali ona moraju imati diskretne akrilne ili staklene panele u cilju usaglašavanja sa savremenim građevinskim normama.
Uopšteno govoreći, za objekte koje imaju status zaštićenog kulturnog dobra (u zavisnosti od kategorije zaštićenosti), renoviranje ili zamena stepeništa može zahtevati dozvole od nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ukoliko su same stepenice zaštićene, onda ih morate zameniti sa identničnim.
Postoji nekoliko načina na koji stručni projektant stepeništa može postići estetske zahteve klijenta i objekta, uz istovremeno osiguravanje da stepeništa budu u skladu sa građevinskim propisima. Stare grede ili drugi zaštićeni arhitektonski elementi se mogu zaobići sa inteligentnim projektantskim rešenjima.
U većini slučajeva je skoro sve moguće u pogledu rekonstrukcije ili zamene stepeništa u skladu sa savremenim građevinskim propisima i estetikom doma. Ono što je svakako preporučljivo je pronalazak stručnih kompanija koje će vam na pravi način ponuditi projektantsko rešenje koje će zadovoljavati sve vaše potrebe.
Rekonstrukcija i zamena stepeništa u starim objektima
4/
5
Oleh
admin
